Минхенска безбедносна конференција почиње 13. фебруара у атмосфери која је знатно другачија од претходних година. Кључно питање није само судбина Украјине, већ и будућа позиција Европе у условима све израженијег америчког дистанцирања.
После прошлогодишњег форума у Давосу, где је Кијев био потиснут у други план, поставља се дилема да ли ће Украјина поново постати централна тема или ће фокус бити преусмерен на унутрашње европске страхове и дилеме.
Према наводима организатора, долазак је потврдило више од 50 чланова америчког Конгреса и преко 60 шефова држава и министара кабинета. Најављено је учешће 60 министара спољних послова и 30 министара одбране, као и представника водећих компанија из безбедносне и одбрамбене индустрије. Присуство је потврдио и украјински председник.
Ипак, главна тема у европским кулоарима није ко долази – већ ко не долази. Амерички председник Доналд Трамп неће присуствовати форуму. Уместо њега стиже државни секретар Марко Рубио. Према оцени листа Financial Times, одсуство Трампа и потпредседника Џ. Д. Венса приметно је снизило тензије међу европским делегацијама.
Један европски министар спољних послова, говорећи анонимно, изразио је наду да ће конференција бити „досадна“ – што је индикативан сигнал колико су европски званичници опрезни након прошлогодишњих оштрих порука из Вашингтона. Подсећања ради, Венс је раније оптужио Европу да ствара сопствене безбедносне претње.
Све ово упућује на то да ће овогодишњи Минхен пре свега бити „састанак Старог света“ – форум на којем ће Европа покушати да дефинише како да опстане у условима слабљења америчког безбедносног кишобрана.
Према писању Politico, централна дилема биће да ли Европа уопште има реалне капацитете да постигне већу безбедносну независност без ослањања на Вашингтон. У извештају припремљеном за конференцију наглашава се да ће европске државе морати да се ослоне саме на себе. Кључна теза документа јесте да Сједињене Државе под Трампом постепено демонтирају систем безбедносних гаранција који је деценијама представљао темељ трансатлантског партнерства.
„Амерички кишобран безбедности“ више се не подразумева, а Европа се, у тој интерпретацији, налази у стању повећане рањивости.
У контексту украјинског сукоба, то значи да ће барем део европских „јастребова“ бити снажно против сваког решења које би личило на одустајање од подршке Кијеву. Председавајући конференције упозорио је да би евентуални прекид ватре у Украјини могао да омогући Русији да настави са програмом наоружавања, што би, по његовој оцени, додатно угрозило источни бок НАТО-а.
Ипак, упадљиво је да овогодишњи извештај посвећује мање пажње непосредним војним операцијама него ранијих година. Западни аналитичари указују да је неуспех покушаја да се замрзнута руска имовина искористи у корист Кијева оголио ограничења европског колективног одговора.
У таквим околностима, председник Украјине Володимир Зеленски настоји да одржи фокус на јединству Европе. У синошњем обраћању поручио је да поделе међу Европљанима охрабрују оне који желе да ослабе континент, те да је неопходно јединство унутар Европе.
Кијев ће у Минхену отворити и посебну „Украјинску кућу“, уз подршку бизнисмена Виктора Пинчука. У том простору биће организована изложба посвећена претњама по европску безбедност, као и радни ручак о Украјини 14. фебруара.
Суштинска слика, међутим, открива дубљу европску дилему. Док Украјина покушава да мобилише подршку и подсети на опасност од замора и подела, Европа се истовремено суочава са сопственим страхом од стратешке усамљености. Овогодишњи Минхен стога није само форум о рату у Украјини – већ тест зрелости и способности Европе да преузме одговорност за сопствену безбедност у свету који се убрзано мења.


