Дете може из више разлога започети са овом свакодневном активношћу – знатижеља, досада, превладавање стреса, навика или имитација.
Грицкање ноктију је свакако једна од најуобичајених тзв. „нервозних навика“ – у ову групу такође спадају и чачкање носа, увртање праменова косе, сисање палца или шкрипање зубима.
Ово је такође једна од лоших навика са великим процентом ризика од преношења у старије доба.
Навика ће временом сама од себе нестати, али уколико изнова опстаје постоји много начина како можете помоћи свом детету.
Уколико дете само нема потребу да престане са овом навиком, не постоји много тога што можете учинити, осим да се трудите да утичете на одлуку – тј. да дете само пожели да престане са грицкањем ноктију.
Што се мање буде дизала галама око ове навике, дете ће се осећати пријатније и брже ће одлучити да само престане са овом навиком, или ће се осетити довољно пријатно да од вас затражи помоћ.
