Православни верници и Српска православна црква данас обележавају Светог Трифуна, празник који се у нашем народу поштује као заштитник винограда, пољских радова и кафеџија.
Док западна култура слави Светог Валентина, на нашим просторима традиција дубоко везује овај датум за буђење природе и прве виноградарске радове.
Ко је био Свети Трифун?
Рођен у хришћанској породици у Малој Азији у 3. веку, Трифун је одмалена показивао исцелитељске дарове. Легенда каже да је излечио ћерку римског цара Гордијана, а сав новац који је добио као награду поделио је сиромашнима. Пострадао је мученички, не желећи да се одрекне своје вере, чиме је постао симбол непоколебљивости и жртве.
Обичаји и веровања:
У народу се верује да Свети Трифун на овај дан забоде ледину у земљу и да одатле почиње топљење снега и буђење пролећа. Виноградари данас одлазе у своје засаде, орезују прве чокоте и заливају их вином, верујући да ће им то донети родну годину.
„Ако на Светог Трифуна пада киша, биће родна година. Ако је ведро, чека нас суша.“ — старо народно веровање.
Било да овај дан проводите у винограду или уз чашу вина са вољеном особом, суштина остаје иста – слављење живота, природе и међусобне пажње.
