Немачки ауто-гигант Мерцедес-Бенз суочен је са озбиљном кризом. Кроз програм добровољних отпремнина „Next Левел Перформанце“, који је истекао крајем марта 2026. године, компанију је напустило око 5.500 запослених ван производње.
Понуда је била упућена чак 40.000 радника у Немачкој, јер концерн мора да уштеди милијарде евра како би остао конкурентан усред пада продаје и кинеске најезде на тржишту електричних возила. Међутим, процес резања радних места одвија се знатно спорије него што су руководиоци очекивали, открива ,,Handelsblatt“ (немачки пословни и финансијски дневник) из кругова компаније.
Програм је покренут у априлу 2025. године са циљем да се до 2027. године трајно уштеди пет милијарди евра. Од тога око милијарду евра требало је да дође управо од смањења трошкова за особље. Уместо принудних отказа, које немачки закони и раднички савети чине готово немогућим до 2034. године, Мерцедес је понудио примамљиве отпремнине, дугогодишњим инжењерима и менаџерима и до пола милиона евра, па и више, зависно од плате и стажа. У „турбо фази“ до јула 2025. године додатни бонуси су мамили оне који брзо оду.
У октобру прошле године било је око 4.000 одлазака. До краја програма бројка је порасла на 5.500, али то је и даље мање од очекиваног. У протеклим недељама мејлови са растанком стизали су свакодневно, пише ,,Handelsblatt“. Концерн неће продужавати програм.
Разлози су јасни, Мерцедес се бори са падом профита 2025. године, слабом продајом у Кини и САД, високим трошковима рада у Немачкој и све јачом кинеском конкуренцијом на тржишту електричних аутомобила. Док се на врху прича о „зеленој транзицији“ и „будућности мобилности“, обични инжењери, ИТ стручњаци и административци плаћају цех. Производни радници за сада нису директно погођени, али страх међу запосленима расте.
Ово није само прича о једном концерну. Цела немачка ауто-индустрија (VW, Bosch, Bayer) сече радна места. Док акционари траже веће дивиденде, а шефови хвале „ефикасност“, хиљаде породица остаје без сигурног посла у земљи која је некад била симбол индустријске моћи.
Мерцедес тврди да нема принудних мера и да жели „квалификованију“ радну снагу за будућност. Али у пракси, ово је класичан капиталистички рецепт, штедња на рачун људи, док се милијарде троше на маркетинг и електричне концепте који се слабо продају. Да ли ће овај „хуман“ рез заиста спасити компанију, или ће само убрзати пад некадашњег поноса немачке индустрије?
